U fokusu - Srbija

Novca ima, projekti kasne

Međunarodne finansijske institucije, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz podršku EK i zemalja članica EU, odobrile su prošle godine 671 milion evra kredita za zemlje Zapadnog Balkana, a u 2012. isplaćeno je ukupno 839 miliona evra.

To je ujedno prvi put, otkad se kroz projekat kreditiraju zemlje Zapadnog Balkana, da je povučeno više novca nego što je odobreno, jer je u periodu od 2008. do 2011. bilo znatno više odobrenih kredita, a mnogo manje realizovanih, odnosno isplaćenih.

Tako je, na primer, u 2009. odobreno 1,2 milijarde evra, da bi te godine vlade zapadnobalkanskih zemalja iskoristile svega 371 milion evra. Pre dve godine povučeno je 20 miliona evra više nego prošle godine, ali je tada EIB odobrila čak 1,03 milijarde evra kredita.

Najviše novca, gotovo 40 odsto u poslednje četiri godine, izdvojeno je za sektor malih i srednjih preduzeća, 29 odsto je otišlo na projekte koji se tiču sektora komunikacija, a 16 odsto na industriju. Deo novca, ali znatno manji u proteklom periodu, kako za Danas ističu u EIB, otišao je na projekte koji se tiču vode, energije i obrazovanja.

Na pitanje da li i zbog čega neki projekti kasne u Srbiji, u EIB za Danas kažu da isplata kredita prati proces kompletiranja projekata. „Uzimajući u obzir vreme potrebno za sprovođenje javnih nabavki, kao i vreme neophodno za dobijanje različitih dozvola, kašnjenje nije neobično, naročito u slučaju velikih infrastrukturnih projekata“, napominju u EIB i ističu kako to nije specifično samo u Srbiji, već da, pre svega, zavisi od statusa pojedinih projekata. U EIB napominju da će nastaviti da podržavaju Srbiju na njenom evropskom putu i sada kada počne skrining, ali i ubuduće kada krene proces pregovaranja o ulasku Srbije u EU.

U Srbiji najviše novca, 500 miliona evra, izdvojeno je za preduzeće Fijat automobili Srbija. U EIB kažu da je ovo imalo značajan uticaj na lokalnu ekonomiju i zapošljavanje. Poslednji potez koji je EIB povukla jeste pokretanje projekta koji pomaže razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća. „Obezbeđen je početni kapital od 145 miliona evra, a plan je da u razvoj brzo rastućih i inovativnih malih i srednjih preduzeća bude uloženo više od 300 miliona evra“, ističu u EIB.

Evropska investiciona banka je najveći međunarodni finansijer zemalja Zapadnog Balkana, u regionu je aktivna od 1977, a za poslednjih 12 godina finansirala je projekte u vrednosti od sedam milijardi evra. Devedesetih godina prošlog veka, EIB je akcenat u finansiranju stavljala na hitne rekonstrukcije puteva, pruga, mostova, luka, aerodroma. Poslednjih pet godina prioriteti su se promenili, pa je najviše sredstava bilo izdvajano za zdravlje, obrazovanje, istraživačke i razvojne projekte i strane direktne investicije.